Оливера Доклестић: „Државни удар“ је сублимат колективног страдања српског народа приказан кроз визуру једне породице; поема у прози династичког одрастања с патњом, болом, страдањем и кривицом по рођењу српског народа, као печатом које носи сваки Србин. Јапан пише необично лаким стилом и о најтежој теми, јасно, с пуно духа, шарма и сјајних компарација.

Дејан Мастиловић: Бјелица је врло пажљиво одужио свој дуг прецима, учинио да с поносом у сваком од њих препознамо своје претке и свој код, указао на прави пут и оставио отворену књигу да је дописујемо..

Небојша Јеврић: Овaј роман је прије свега истинит на онај начин на који поезија мора бити истинита да би била поезија; пјесничка је творевина разорне снаге о страдању и жртви. Судбина српског народа, остатака покланог народа, је судбина жртви за неку већу историју.... У свету у којем је свака истина „државни удар“, роман с правом носи име „Државни удар“